Sajber kurajber

Juče sam dobio mejl sa obaveštenjem da je postavljena internet prezentacija orkestra. http://www.romansaorkestar.com/ . U jeee, obradovao sam se kao da sam postao nosilac crnog pojasa, gljivičnih oboljenja ili nekih drugih visokih društvenih priznanja.
Srećan događaj me zatekao u Nemačkoj, što je onemogućilo da se slučaj dostojno proslavi uz čašicu razgovora sa ostalim glumcima u filmu, pa sam se morao snaći kako sam umeo. Kako se to radi u dijaspori?
Prvo sam smislio da pronadem kafanče sa živom muzikom. E sad, to je retka pojava ovde, pogotovo ako čovek želi da čuje neki endemski orkestar, kakav ima ovde a nema kod kuće. Jedino takvo šta sam uspeo da pronađem u HB pivnici u Minkenu. To je orijaška kafančina gde se loče pivo i krka svinjetina, sa sjajnom atmosferom i neobičnim zadahom; poznata po onom zlotvoru sa brčićima i razdeljkom koji je pre sedamdesetak godina odatle počeo da osvaja svet. E baš tu sviraju fujaši u vunenim čarapama i onim kratkim pantalonicama od izvrnute kože (možda je miris odatle? :).I uđem ti ja i sednem odma' do muzike, kao sad ću da tražim da sviraju onu našu "Ciganka sam mala, triput ratovala", a njima neprijatno, znoje im se roza butine, znate nismo se spremili, al' korektni ljudi pa kažu: umesto toga odsviraćemo vam "Milov'o sam garave i plave", sve u našem aranžmanu, onako kako najbolje znamo. I evo kako to zvuči:


Hteo sam posle još da se kerim ali sisata Helga više nije htela da donosi krigle, nego je poslala kolegu "Ðe s' zemo, puška t'ub'la". Eto.
I evo sad putujem iz Minkena za Frajburg vozom i dosadno mi, pa pošaljem sam sebi klip koji sam sinoć snimio mobilnim, pa na laptopu dokucam tekst, pa postujem na blog, iz voza u pokretu, da podelim sa društvom svoju zabavu. Sajber, snajka, sajber, nema šta.
A za pravu svirku ću morati da dođem kući u Novi Sad, uzmem moju tamburu, najo virtuelnu, popijem par loših piva sa društvom, pa da vidiš.
Puška me ub'la.