Zadojeni

Otkako je stigao februar ja nikako da u'vatim slobodnog vremena. Te ovaj ne može večeras, te onaj ne može sutra, pa 'ajde sad malo ti menjaj... Lako je biti svirac u maju kad je poljoprivredni sajam, treba pregrmeti do 8. marta...I tako po onoj staroj: Kad je muka - 'ajde Đuka; kad j***te, Đuku ne zovete.

Elem, dogovorim se konačno da sam večeras fraj. I jutros rano počnem da ložim decu šta ćemo sve da radimo, pa možemo na fudbal, pa na Dunav, pa u bioskop, na bazen... Na to će moj Peca, mlađi: "Ja hoću u Frajlu!". "A šta ćeš TI u Frajli, keve ti?". " Pa na ćevape i na tamburaše!".

E pa sad, malac ima rezon. Počnem ja da se vadim, k'o to je kasno, k'o nema tata novaca...

I tu me sačeka Ante, stariji: "Lažeš, lažeš, sinoć si išao da sviraš u Frajlu, da zaradiš para, a danas ništa nisi kupio!" Što propusti mali Radojica, to dočeka stari Vujadine. Onda tako ja počnem da pripremam izveštaj za Vrhovnog komandanta, nešto kao "jbg draga, ne bih ja, al'deci sam obećao", sa sve obaveznim "nisam ih nagovarao, tebe mi".

I kažem ja njoj: "Ovi 'oće u Frajlu.". Kad ona: "E, super! I meni se baš ide." Pa jbt, sa kim ja živim? Znači večeras ih vodim na muziku. Što kazala moja tašta: "Teško žabi u vodi uterati."

Za kraj evo kako je to prošli put izgledalo: