Izveštaj sa druge linije svatova

Prošle subote u Novom sadu, oženio se Nikola Popović, a.k.a. Lepi Džoni, a.k.a. Mladunče; od oca Jovana Lolana Popovića; široj javnosti poznat kao radnik u oblasti kulture - instrumentalni izvođač, sa prebivalištem u Novom Sadu, zaposlen u RTV i što je najvažnije, tercista u tamburaškom orkestru Romansa. Kako je bilo u svatovima?

Kao što je uobičajeno, manifestacija se održavala na više lokacija u gradu. Manja grupa građana se prvo spontano okupila kod mladoženje gde im se obratio Stari svat, i poveo ih u mirnu šetnju do mladinih, a kad su uz čašicu razgovora utvrdili da ni ovi nemaju ništa protiv, uputili su se prema Sabornom hramu, gde su im se priključili rodbina i prijatelji, i gde je održana centralna svečanost, izveden bogat kulturno-umetnički program, sa horom, solistima i četiri popa, budući da je mladoženjin deda bio sveštenik. Zli jezici kažu da mu je sa te strane došao talenat za tezgarenje na svadbama, rođenjima, krštenjima, a da je na sa'ranama maestralan.

Nakon toga je usledilo svadbeno veselje (iako meni ni prvi deo nije ličio na tugovanku), u hotelu Novi Sad, gde smo se više puta poiznenađivali. Prvo sam se ja iznenadio kako je hotel picnut. Onda su se moja qma i moja žena zaprepastile kad su skontale da je mlada Milana bezmalo petnaest godina mlađa od njih. Onda smo mi muški pustili slinu kad smo videli svastiku i drugarice. A one mlade, popunjene, zetegnute, napucane. Meni su se naočare stalno maglile pa sam morao da se okrenem leđima prema podijumu, da ne gledam kako đuskaju. Sremac se sakrio iza stuba, nije smeo da proviri prvih sat vremena. Onda nas je iznenadila muzika. Svirali su Apsolutno romantično, i čak i ja moram da priznam da je izbor vrhunski, da su ljudi vešti, zabavni i vredni i da skroz pošteno zarađuju đuntu. Skidam kapu.

Ne dugo zatim situacija je zahtevala malo žešći narodnjački pristup pa smo malo i pevali, Qm je bio solista sa nazalnim vibratoom u evergrinovima poput "Momak veseljak" i "Poslednji boem" a mi smo mu pevali prateće vokale sa klasičnom narodnjačkom tercom, ljuljali se kao krajiške muške pevačke grupe, i na visoke tonove istezali vratove i kolutali očima kao kesege kad ih brečiš o obalu.
Onda smo na makedonske pesme sa curama malo igrali ono fudbalersko kolo (muški tri koraka sprint, finta desno, a centaršut levo; a ženske rukama čine onaj pokret kao da kače dresove na štrik), pa smo igrali stiskavac sa ženama da sačuvamo brakove, i na kraju smo pokušali da Krstačem poubijamo sve četiri preostale sive moždane ćelije.

Suma sumarum, dobro smo se proveli. Mladencima (mladuncima :) ) želim što više dobrog provoda ubuduće.