Top-lista najgorih načina da se naruči pesma

Letos, na zadnji dan EXIT-a, dok sam spremao karuce da vozim familiju na more, moji drugari su svirali svatove u Beogradu. Lepa varoš, malo zabačena. Uobičajena šema za to podneblje, kulturna i laka za sviranje: ljudi se sakupe u rano popodne, obave ceremonije, posle malko u restoran i kad padne noć, ajd' svi lepo svojoj kući...

Nije to kao u Subotici da od sedam ujutro do sedam ujutro sviraš "Prid pendžerom procvetala ruža", a oni pričaju... pa ti opet "Prid pendžerom procvetala ruža", a oni pričaju... A onda neki baća krene kući pa se baš poželeo neki pesme, ti umro još oko pola pet al' ajd' da ga se prati, gukni golube šta ti srce traži, a on kaže:"Sad, polako, prid pendžerom procvetala ruža..."
Ili ne daj bože, u Čurugu, gde su na nas repetirali puške jer smo, neiskusni, mislili da se kumovski ručak završi do pola jedanaest uveče.

Elem, u tim svatovima bio neki veseljak, pa naručivao pesme. I kaže on: "Ajd' sad momci, onu pesmu... Zli čovek"...
Upro se Qm, iz sve snage da provali šta se traži, premotavao zbirke pesama narodne i novokomponovane muzike, filmove, dobre i loše viceve, svo svoje nagomilano znanje kafanske psihologije, i ništa.
Upro se i Gordon, radio uporedne analize sremačkih pijanih žurki, longplejki Totoa i Gerija Mura, prisećao se svirki u Vinskom podrumu... Opet ništa.
Uprli se svi, baba za dedu, deda za repu, cvrc Milojka.
Posle sat vremena, ko zna zašto, svirali su "ej, 'ćeri, jel' to taj, hulja i bećar" a majstor kaže :"pa to je to!" Eto ti ga sad, ima li goreg načina da se naruči pesma? Ima. Evo par primera iz iskustva, i to samo dešifrovane zagonetke:

kad je ptica bila vatrogasac
odnosi se na pesmu "Djevojka sokolu zulum učinila", gde mu je ona zapravo goru zapalila, pa soko u otprilike petnaestoj strofi gasi gnezdo, krila mu se pale i tako to...

Nina, od Džeja
gde je pravi tekst:
"ni na istok,
ni na zapad,
ni sever, ni jug,
nigde, nigde,
bez tebe se
vrtim još u krug."

ramudavala
"ja sam Jovicu, šarala, varala,
šećera mu davala"

vulkani
nikad nisam shvatio zašto, ali odnosi se na pesmu Miroslava Ilića "Ova noć (ima čudnu moć)".

i meni najdraza, iz Banjaluke:
"hajd' onu kad Zvona pjeva 'nako fino, đi-đi, a muz'ka se satra' iza nj' "
i to smo uboli iz prve - Do dva konja, a obadva vrana.


Lista nije ni blizu završena...