Svojevremeno pio ja pivo i objašnjavao ženi šta sve treba da popravimo i dogradimo na brodu. A onda ona sipala Pelinkovac pa smo balavili kako ćemo čim se malo osokolimo sa novcima početi da gradimo novu lađu, al' pravu, penzionerku. Pa da se otisnemo pre nego što skroz-naskroz odrtavimo. To slušao moj prvenac, moj staklenac, pa kaže:" I ja ću da pljavim bljod i moj će da se zove Locofan!"
Gledalo dete neku zatupljujuću televiziju za bebe u kojoj krompir kuva i peva a deca posedana u krug ga prate: " Baby chef, baby chef...bla bla bla.... Lots of fun!...". I u tom trenutku sva dečica dignu ruke lica ozarenih u osmeh oko glave... Pa je staklenac povezao naše storije o gradnji broda kao istinskoj slobodi i sreći bez kraja koju ne razume baš ali je video svojim očima :), i izložio nam to kao svoj koncept lepog življenja.
Sad 'оću da blogujem o brodu. A vi, M (što bi rekli bosanci: vel'ko m, welcome).
Prijatelju, ne znam te, ali kad sam prvi put naišao na tvoj blog oduševio si me humorom i tekstovima. Sve sam pročitao u danu. Bio sam iskreno tužan kad sam vidio da si prestao pisati. Drago mi je da si opet tu. Srećno!
ОдговориИзбриши