Regata Vode Vojvodine 2011 (1)

Nije se svaka začešljana udala.
Jeste li čuli za ovu sremačku mudrost ranije?
Pročitajte: http://www.vodevojvodine.com/rs/2/АКТУЕЛНО/242/2011/734/ЖИВОТ%20НА%20ВОДИ%20-%20РЕГАТА%202011.htm.

Kako je to izgledalo onom ko gleda sa mog broda: Jedna od premisa ove godine je bila da se promenjenom rutom Regate animira veći broj varošana, i da se tako dosegne masovnost i sjaj regata Ilustrovane Politike.
Neću da lažem, nama je to odgovaralo jer su mi se već Deronje popele na vr'-vr'cate liste prioriteta... Sa druge strane, mogli smo očekivati nove ljude i nove običaje, što je, vreme će pokazati, i dobro i loše. Više dobro nego loše. Sreli smo neke dobre i dragocene ljude iz varoši, ali i one samožive, manje dobre...
U Titelu, gde smo prvu noć zanoćili, meštani još nisu preboleli bilanse sa regata Ilustovane Politike, neki su spavali na čamcima, vezani dobrovoljno za svoje pente. Čovek pored nas stražario, ja mu kažem idi bre čiča kući, ja ću ti sve čuvati, evo ti i lična karta... Džabe, a samo je mene bio blam.

Uspeh kojim će se organizator opravdano pohvaliti svakako je broj čamaca i ljudi koji su učestvovali. Nije to mala stvar, ali je na drugom kraju te batine manjak mesta za privez u Titelu, u Kleku, u Novom Bečeju pa i u Despotovu. Mi smo u Titelu pristali odmah do mosta, 300 metara dalje...
Tisa nije Dunav, nema peska, blatnjavo k'o na njivi. Ali je na vodi savršenstvo: lenjo, sporo, duboko, čisto, dom kulture među rekama.

Meni je najvažniji detalj rute bio Begej, od ušća u Tisu do Kleka, tuda ranije nisam plovio. Zrenjanin je za mene ovaj put bio izazov. To je grad praktično na dve reke, i svoje lice je okrenuo ka Tisi, ka vikend naselju kod Aradca. Tamo se Zrenjanin kupa, umiva, zabavlja... Ali, tako okrenut, Zrenjanin je guzicu posadio u Begej, i ne samo posadio, nego se ne uzdržava ni malo. Nikad u životu nisam boravio na prljavijoj i zagađenijoj vodi do tada. I na obali su svuda znaci raspadanja i truleži, odumiranja industrije, privrede i života. Neveselo.
Regata je ukupnoj slici doprinela sa, po proceni, nisam brojao, tridesetak nagazno-razmaznih mina po žbunju na zidanom keju. Nismo se, izgleda, setili da medju 80 čamaca u Srbiji ima bar 40 bez neke varijante WC-a. A jedan poljak menja sve...
Ujutro sam šetao psa i prolazio pored bašti, kad tamo žena stoji na vrati, i kaže: "Sine, nemoj tu kod mene da moram da čistim, idi dalje, ima neposečene trske..." Opet blam, iako ja imam WC.

I onda, potpuni šok u Kleku. Šlajz doteran, sve pokošeno, burad za otpatke, pasulj, druženje, svirka, domaćini, razgovori. Selo se odomaćilo na vodi iako je dva kilometra udaljeno. Pa to je kod normalnih 'ercegovaca prosto nemoguće, oni se zamoče jednom, u svetu vodicu i posle niks bato. Ja o tome znam sve, meni je pola predaka "otale". Od kad znam za sebe, kad god sam išao na Dunav, keva me je prosto oplakivala "ajoj, sine, pa šta ti to treba...".
Gledao sam na RTV emisiju u kojoj se tvrdi da je zagađenje Begeja posledica naglog poljoprivrednog i industrijskog razvoja u Rumuniji, što je laž. Begej u Kleku je bogojavljenska vodica za onu sramotu u Zrenjaninu, da se zna "đe čuli i đe ne čuli".
U Kleku je Habibi slavio rođendan. To je jedan od mojih omiljenih rođendana, evo proslavili smo ga treći put zaredom na regati. Da je sam sebi birao, ne bi bolje izabrao, ni vreme, ni mesto.

(biće još)