Sa Mamikom sam počeo da se zabavljam pre više od 20 godina, mnogo pre nego što ću početi da gradim brod. Još kao svež par, vozali smo se čamcem po Dunavcu, imali ručni frižider, malu žicu za roštilj, suncobran, stolice, pecaljke i ceo svet je bio naš.
Jednom tako mi išli na izlet. I onda čim smo pristali na ostrvo popili kaficu, a snajka, reduša, u'vatila da opere šoljice.
Jbt, nikad u životu nisam video TAKO oprane sudove... ona na dve šoljice i džezvu od 2 deci potrošila 50 litara pijaće vode i 7 deci Taša... penilo se od Čerevića do Šodroša. Sreća tada još nije bilo ekologa i Grinpisa, jbt oni ne bi ni protestovali nego bi izvršili kolektivno samoubistvo gutanjem šoljica za kafu.
Meni se poklopac na glavi ulubio od stresa, kao deci kad se uvuče fontanela jer im fali tečnosti...
Onda smo sagradili brod. Ispočetka nismo ni imali kujnu, nije bilo novaca, nego samo prostor oivičen vinklama gde će ona jednog dana stajati. Vodu sam i dalje teglio, ali nam je sve to bilo super, jer konačno nismo morali baš sve pinkle da donosimo i odnosimo baš svaki put.
Onda sam isekao vrata od bifea sa rasklopljenog baba-Staninog regala, nabavio polovan rešo na butan kome su radile dve od tri ringle, a Aponja mi poklonio stari sudoper. I to nam je bilo super, konačno smo mogli da napravimo žurku za useljenje.
Onda nam je Joška zatvorio stranice lamperijom i napravio vrata sa plavim ručkicama. Veliki stari rešo sam zamenio malim turskim sa jednom ringlom da oslobodim prostor, nabavio malu plinsku bocu i napravio prostor za onaj narandžasti kanistar sa slavinicom. I to nam je bilo super jer više nikada nismo morali da preskačemo sudove u brodu.
Onda sam ugradio malu električnu pumpu na tu slavinicu i sproveo vodu do sudopere. Taster kojim se uključivala pumpa sam stavio na vrata, u visini Mamikinih kukova, da se nasloni kad joj treba vode. I to mi je bilo super da gledam kako maše kukovima levo-desno dok pere sudove.
Onda smo na Klubu razvukli okiten crevo i sproveli pijaću vodu na splavove, do slavine ispred samog čamca. Ja sam pod hitno ugradio rezervoar za pijaću vodu ispod prednjeg kreveta u kabini, a uliv od rostfraja ostavio na pramčanoj palubi. Pa nam je to bilo super, jer više nisam imao dugačke ruke kao orangutan od tegljenja balona.
Onda je turski rešo otkazao poslušnost, pa smo ga zamenili fensi ugradnim. Toma nam je nabavio mali sudoper, a Sole i Vuk uradili delove od špera, lajsne, žičane fioke... To više nije kujna, to je Diznilend!
Koja je poenta?
Mamika i ja smo se venčali kad sam uspeo da nateglim onoliko vode koliko je njoj potrebno.
Kada sam ugrađivao rezervoar, planirao sam 150 litara a ugradio 60, u međuvremenu Keva naučila da pere sudove pogledom.
Više i ne tovarimo ono što ne možemo da potrošimo. Višak se ionako ubuđa.
P.S. Imam projekat za dogodine: zvrnda mi velika ringla kad motor radi na 2400 obrtaja. Grofovskim strastima nema kraja.
Jednom tako mi išli na izlet. I onda čim smo pristali na ostrvo popili kaficu, a snajka, reduša, u'vatila da opere šoljice.
Jbt, nikad u životu nisam video TAKO oprane sudove... ona na dve šoljice i džezvu od 2 deci potrošila 50 litara pijaće vode i 7 deci Taša... penilo se od Čerevića do Šodroša. Sreća tada još nije bilo ekologa i Grinpisa, jbt oni ne bi ni protestovali nego bi izvršili kolektivno samoubistvo gutanjem šoljica za kafu.
Meni se poklopac na glavi ulubio od stresa, kao deci kad se uvuče fontanela jer im fali tečnosti...
Onda smo sagradili brod. Ispočetka nismo ni imali kujnu, nije bilo novaca, nego samo prostor oivičen vinklama gde će ona jednog dana stajati. Vodu sam i dalje teglio, ali nam je sve to bilo super, jer konačno nismo morali baš sve pinkle da donosimo i odnosimo baš svaki put.
Onda sam isekao vrata od bifea sa rasklopljenog baba-Staninog regala, nabavio polovan rešo na butan kome su radile dve od tri ringle, a Aponja mi poklonio stari sudoper. I to nam je bilo super, konačno smo mogli da napravimo žurku za useljenje.
Onda nam je Joška zatvorio stranice lamperijom i napravio vrata sa plavim ručkicama. Veliki stari rešo sam zamenio malim turskim sa jednom ringlom da oslobodim prostor, nabavio malu plinsku bocu i napravio prostor za onaj narandžasti kanistar sa slavinicom. I to nam je bilo super jer više nikada nismo morali da preskačemo sudove u brodu.
Onda sam ugradio malu električnu pumpu na tu slavinicu i sproveo vodu do sudopere. Taster kojim se uključivala pumpa sam stavio na vrata, u visini Mamikinih kukova, da se nasloni kad joj treba vode. I to mi je bilo super da gledam kako maše kukovima levo-desno dok pere sudove.
Onda smo na Klubu razvukli okiten crevo i sproveli pijaću vodu na splavove, do slavine ispred samog čamca. Ja sam pod hitno ugradio rezervoar za pijaću vodu ispod prednjeg kreveta u kabini, a uliv od rostfraja ostavio na pramčanoj palubi. Pa nam je to bilo super, jer više nisam imao dugačke ruke kao orangutan od tegljenja balona.
Onda je turski rešo otkazao poslušnost, pa smo ga zamenili fensi ugradnim. Toma nam je nabavio mali sudoper, a Sole i Vuk uradili delove od špera, lajsne, žičane fioke... To više nije kujna, to je Diznilend!
Koja je poenta?
Mamika i ja smo se venčali kad sam uspeo da nateglim onoliko vode koliko je njoj potrebno.
Kada sam ugrađivao rezervoar, planirao sam 150 litara a ugradio 60, u međuvremenu Keva naučila da pere sudove pogledom.
Više i ne tovarimo ono što ne možemo da potrošimo. Višak se ionako ubuđa.
P.S. Imam projekat za dogodine: zvrnda mi velika ringla kad motor radi na 2400 obrtaja. Grofovskim strastima nema kraja.
:))) Pozdrav tebi i Mamiki! Naročito mi se dopao onaj deo s kukovima :)))
ОдговориИзбриши